Nema mnogo stvari kojima se Bosna i Hercegovina u ekonomskom smislu može pohvaliti na regionalnom i globalnom nivou. Resurse ima, ali se oni evidentno ne iskorištavaju kako bi se ta slika promijenila.
Mnoge stručne analize i strani elaborati govore da je BiH među najbogatijim evropskim državama po količini pitke vode. Neke procjene idu tako daleko da navode kako je bogatija vodom nego cijela srednja Evropa.
O njenom značaju ne treba apsolutno polemisati. Ovo prirodno bh. bogatstvo moglo bi postati naš najznačajniji izvozni resurs za koji mnoge države “debelo” plaćaju. No, da apsurd bude veći, i BiH u velikim količinama uvozi upravo vodu za piće.
Podatak Vanjskotrgovinske komore BiH koji pokazuje koliko su bh. građani platili uvoznu vodu protekle godine je ujedno apsurdan, nelogičan i zabrinjavajući. Nekoliko hiljada evidentiranih, i prema katastru zabilježenih, izvora biološki i hemijski prihvatljive vode za piće u praksi predstavlja samo mrtvo slovo na papiru. Nikada i niko niti približno neće sumirati koliko dnevno pitke vode u nepresušnim izvorima jednostavno oteče.
Ako evropski zavodi i nadležne relevantne institucije, koje sprovode istraživanja za BiH, kažu da jebogatija vodom nego cijela srednja Evropa, onda se nameće logično pitanje: Ko je odgovoran za potrošenih 28,5 miliona KM – potrošači, Bosanci i Hercegovci, koji kupuju uvezenu flaširanu vodu ili grupe lobista povezane sa tržištem i politikom?
Silni potrošeni milioni za uvoz vode, ne samo prošle već niz godina unazad, je zabrinjavajući podatak koji mnogo govori o društvu i nepostojećim sistemima zaštite domaćeg proizvoda.
Da niti jedan litar uvozne vode do kraja ove godine ne uđe u BiH, postavlja se pitanje može li to tržište podnijeti? Jednostavan, prost, nepromišljen, logičan odgovor je – da. Trenutni kapaciteti, punionice bosasnkohercegovačke vode mogu zadovoljiti sve potrebe domaćeg tržiša i izvoziti bilo gdje u svijetu ogromne količine vode.
Slovenija je jedna od najbogatijih zemalja po rasprostranjenosti šuma, više od 62 posto zemlje je pod šumama, uvoz drveta minimalan. Norveška je najbogatija evropska zemlja aluminijumom, uvoz je 0 procenata.
Ne treba izmišljati toplu vodu, potrebno je prepisati samo recept zemalja koje svoje resurse izvoze i zarađuju milione KM. Zašto je u BiH obrnuto, to je pitanje od milion eura. Je li uvozni lobi toliko jak, ima li toliku političku podršku ili je Bosancima i Hercegovcima malo domaće vode? To su samo neka od pitanja koja u suštini daju i odgovor za ovaj uvozni apsurd koji iznosi 28 prosutih miliona maraka.