Svjetski program za hranu (WFP) saopštio je da je optimističan u pogledu dogovora o ponovnom otvaranju ukrajinskih luka za izvoz žitarica uz posredovanje UN-a, ali je upozorio da sam sporazum neće rešiti globalnu prehrambenu krizu čak i ako se efikasno primjeni.
Rusija, Ukrajina, Ujedinjene nacije i Turska potpisale su u petak sporazum koji ima za cilj da dozvoli siguran prolaz brodovima koji ulaze i izlaze iz tri ukrajinske crnomorske luke koje je Rusija blokirala od početka rata u Ukrajini 24. februara.
Ukrajina i Rusija su glavni izvoznici žitarica, a blokada luka je zarobila desetine miliona tona žitarica u zemlji. Zajedno sa zapadnim sankcijama Rusiji, to je dovelo do porasta cijena energije i hrane, što je izazvalo proteste u zemljama u razvoju koje zavise od crnomorskih žitarica.
Sam WFP je ove godine morao da smanji pomoć u ključnim žarištima gladi kao što su Jemen i Južni Sudan zbog globalne inflacije i kritičnih nedostataka u finansiranju, koji su pogoršani sukobom u Ukrajini.
Optimisti smo da bi sporazum mogao da dovede do poboljšanja globalnih cijena hrane. Zemlje koje zavise od snabdijevanja žitom iz Crnog mora verovatno bi prve osetile pozitivan uticaj, rekao je portparolka WFP-a za Reuters.
Ona je, međutim, dodala da trenutna globalna kriza hrane nije samo kriza cijena i da će sukobi izazvani ljudskim faktorom, klimatski šokovi i pandemija COVID-19 nastaviti da povećavaju globalnu nesigurnost hrane čak i ako dogovor od petka bude održan.
Ruski projektili su u subotu pogodili južnu ukrajinsku luku Odesu, što je izazvalo uzbunu da bi sporazum mogao biti izbačen iz šina jedan dan nakon potpisivanja, iako je Kremlj to odbacio, rekavši da je napad ciljao samo na vojnu infrastrukturu.
Visoki zvaničnik ukrajinske vlade rekao je u ponedeljak da se nada da bi prva pošiljka žita iz Ukrajine mogla biti poslata iz Černomorska ove sedmice, sa pošiljkama iz drugih luka pomenutih u sporazumu u roku od dvije sedmice.
Prije sukoba, WFP je kupovao više od polovine pšenice iz Ukrajine. Agencija, kojoj je 2020. dodijeljena Nobelova nagrada za mir, kaže da se oko 47 miliona ljudi ove godine suočava sa akutnom glađu zbog trenutne globalne krize sa hranom.
