KOLUMNA
Ljudi su trošak. Najveći. Najgori. Fiksni, da stvar bude gora. A, onda još i dodatni trošak doprinosa i zdravstva i naknade za nezaposlenost (a, nezaposlenih sve više) i ko zna šta još sve se ne plaća nekom trećem da bi prvi imao drugog. Tako nekako. Ljudi su trošak. Ali eto, mora ih biti. Hajde da vidimo zašto ovo nije istina.
Godinu i nešto sitno prati nas pandemija. Neki smo još pomalo u šoku da se ovo desilo u 21. stoljeću. Recimo ja, ja sam još šokirana. Na vrhuncu civilizacijskog napretka poharao nas virus.
I tako, imamo pandemiju, imamo krizu. I kriza ima nas. Pa se borimo kako znamo i umijemo. Sa svojim ljudima, dabome. Jer ništa od borbe 1 na 1 i prsa u prsa. Neko je u krizi vidio priliku, neko se bori da opstane. Neko je promijenio djelatnost, neko je pospremao po kući (po biznisu, da budemo precizni. Neki su pokrenuli i realizovali promjene za koje su hvatali zalet godinama.
Sve borbe, promjene, transformacije i pospremanja nisu i ne mogu se provesti bez tima. Bez ljudi. Sa ljudima se preživi kriza, sa ljudima se prave i provode promjene i transformacije.
Već izlizan je slogan „ljudi su naš najvredniji resurs“, ali ako posmatramo kroz prizmu krize i promjene, lako je zaključiti da je ova izjava sada više nego ikada – potpuno tačna.
Kako je pandemija utjecala na organizacije i ljude? Mijenjale su se navike, sve se stavljalo u službu zaštite ljudi i biznisa, osmišljavali su se novi načini opstanka. Čak i razvoja. U svemu tome, na momente nas je bilo jako strah, a bili smo i jako odvažni.
Kriza i promjena znače isto – mijenjaju se ustaljeni parametri ponašanja. Kada je kriza, mijenjaju se silom. Kada je promjena, mijenjaju se dobrovoljno.
Organizacije koje su troškovno orijentisane ili one čije industrije su pretrpile najveći udar pandemije, uglavnom su posezale za smanjenjem broja ljudi kao značajnog fiksnog troška. Finansijski gledano – odluka je dobra, trošak je trenutno smanjen. Biznis gledano – možda i nije.
Dobar dio tih kadrova koji su iznenada postali dostupni, prigrlile su organizacije koje su u tome vidjele priliku za sebe. I koje mogu izdržati taj trošak, odnosno investiciju. I takve organizacije su pritisnute troškovima, ali inovativno okrenute ka osmišljavanju novih načina da se troškovi pokriju i generiše čak i prihod.
Jasno je da su i kriza i promjena – borba. Ali, i u krizi i u promjeni, važe ista pravila.
Budite hrabri – ako ste lider ili menadžer, ne smijete pokazati strah. Ljudi se okreću prema vama, gledaju u vas i idu za vama. Ako je vas strah, i oni se boje. Grupa prepadnutih ljudi može malo šta učiniti. Jedan prepadnut čovjek koji strah pokriva sa hrabrošću, može sa tom grupom napraviti puno. Jer koliko je on hrabar, toliko će biti i oni. Fokusirajte se na male pobjede, iz njih crpite snagu i hrabrost.
Imajte situaciju pod kontrolom – čak i kada to nije tako. Izgledajte kao da je imate. Kada je promjena dobrovoljna ili planirana, onda je vrlo lako imati situaciju pod kontrolom. Sve ste znali i sve planirali i vi vodite igru. Kada je kriza i sve je neplanirano, tanka je linija između „sve se raspada“ i „možemo mi ovo“. Vi imajte stav da može i to i pokazujte. Opet, fokusirajte se na male pobjede.
Transparentno komunicirajte – vrlo je važno da sa ljudima govorite otvoreno i iskreno o izazovima koji su pred vama. Da, možete biti otvoreni i u vezi sa tim kako se osjećate, ali nemojte pretjerivati. Dovoljno je reći „I meni je teško, i ja se bojim, ali zajedno ovo možemo prevazići“. Iskreno im recite stvari koje inače možda ne bi: kakva je finansijska slika kompanije, ima li ili nema ideja za napredak….pričajte otvoreno.
Pitajte – nije sramota ne znati, sramota je ne pitati. Zato, pitajte vaše ljude – šta misle, da li se slažu, šta predlažu, kako su. Kada pitate, možete čuti svašta. I sjajne prijedloge, i manje sjajne, ali ipak prijedloge. I otvorena mišljenja. I ponešto o tome što vi sigurno ne znate pa ćete naučiti. Pitanjima potičite razgovor. Stavite ego sa strane. Pitajte vaše ljude: „a, šta vi mislite“. Slobodno, ništa ne boli. Pitajte.
Ljudi nisu trošak. Ljudi su investicija i neodvojivi dio biznisa. Oni su biznis. Ništa bez ljudi. Čuvajte vaše ljude.
PIŠE: ENISA SELMANOVIĆ-SALKIĆ
